Zdravi nokti

Nokat je rožnati deo na prstima. Nokti prekrivaju vrhove prstiju na rukama i nožnim prstima kod većine primata. Nokti su se razvili iz kandži koje se nalaze i kod drugih životinja. Nokti su napravljeni od tvrdog zaštitnog proteina zvanog alfa-keratin koji se nalazi u kopitama, kosi, kandžama i rogovima kičmenjaka (Wang, Bin 2016). Funkcija nokta je da zaštiti jastučiće na gornjoj strani prstiju.

U noktu se ćelije neprestano dele i novoformirane ćelije proizvode protein keratin, ispunjavajući citoplazmu s njim. Ćelije koje su zasićene keratinom umiru. Tako je gornji belkasti sloj nokta izgrađen od mrtvih ćelija. Nokti su najosjetljiviji na delu rasta, a u slučaju oštećenja korena nokta, nokat može umreti, otpasti ili promeniti svoj oblik rasta.

Rastući deo nokta nalazi se ispod kože na proksimalnom kraju nokta ispod kutikule, a ovo je ujedno i jedini živi deo nokta. Kod sisara brzina rasta noktiju povezana je s dužinom terminalnih falangi (većina spoljnih kosti prsta). Tako kod ljudi nokat kažiprsta raste brže od malog nokta. Nokti na rukama rastu i do četiri puta brže nego nokti na nogama (Cartmill, Matt i sur., 2007).

Kod ljudi nokti rastu prosečnom brzinom od cca. 3,5 mm mesečno, a nokti na nogama rastu otprilike upola brže od noktiju na rukama (prosečno oko 1,6 mm mesečno). (Yaemsiri, S. i sur., 2010).

Stvarna stopa rasta zavisi od dobi, pola, doba godine, fizičke aktivnosti, ishrane i naslednih faktora. (Hunter, J. A. A. i sur., 2002)

Najduži ženski nokti za koje se znalo da su postojali izmereni su ukupno 601,9 cm, prosečno 60,19 cm po noktu. (Glenday, Craig, 2013.)

Zanimljivost: Postoje opšte uverenje da nokti nakon smrti i dalje rastu; to nije istina, jer koža dehidrira i zateže se nakon smrti, pa se čini da nokti (i kosa) rastu. (Vreeman, R. C; Carroll, A. E, 2007)

Jeste li znali da određene promene na noktima mogu ukazati ​​na potencijalne zdravstvene probleme, poput dijabetesa, bolesti pluća ili srčanih bolesti?

Kako se pobrinuti za zdravlje noktiju hranom?

1. Jedite uravnoteženu hranu koja uključuje dovoljno zdravih izvora belančevina (npr. Belančevine iz surutke, jaja i nemasno životinjsko meso, što je važan izvor cinka).

2. Jedite puno zelenog povrća i bobica koje sadrže antioksidante, vitamine i minerale koji su važni za zdravlje noktiju.

3. Jedan od najvažnijih vitamina koji pomaže u održavanju jakih noktiju (i kose) je vitamin B7 ili biotin. Između ostalog, telu je potreban za metabolizam masti, ugljenih hidrata i aminokiselina. Biotin igra ulogu u stvaranju keratina koji je sastavni deo noktiju. Gde se nalazi Biotin? U žumancetu i životinjskim omega-3 masnim kiselinama.

4. Za tvrde nokte važno je zadržati omega-3 i omega-6 masne kiseline u razmeri 1:1. Taj je razmer 1:20 za prosečnog zapadnjaka, a lomljivi i meki nokti često su znak ove prekinute veze. Da biste to popravili, jedite manje biljnih ulja i više omega-3 masti životinjskog porekla (npr. sardine, inćuni).

Zdravi, čvrsti i sjajni nokti mogu se ostvariti konzumiranjem dodataka ishrani, u kombinaciji ili pojedinačno.

Kolagen (protein) - blagotvorno utiče na nokte koji su skloni cepanju i lomljivosti.

Cink – ima blagotvoran učinak na loše i lomljive nokte. 

Literatura

1. Wang, Bin (2016). "Keratin: Structure, mechanical properties, occurrence in biological organisms, and efforts at bioinspiration" (PDF). Progress in Materials Science. 76: 229–318.
2. Cartmill, Matt; Lemelin, Pierre; Schmitt, Daniel (2007). "Primate Gaits and Primate Origins". In Ravosa, Matthew J.; Dagosto, Marian (eds.). Primate Origins: Adaptations and Evolution. pp. 403–35.
3. Yaemsiri, S.; Hou, N.; Slining, M. M.; He, K. (2010). "Growth rate of human fingernails and toenails in healthy American young adults". Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 24 (4): 420–423.
4. Hunter, J. A. A., Savin, J., & Dahl, M. V. (2002). Clinical dermatology. Malden, Mass: Blackwell Science. p. 173.
5. Glenday, Craig (2013). Guinness World Records 2014. The Jim Pattison Group. pp.
6. Vreeman, R. C; Carroll, A. E (2007). "Medical myths". BMJ. 335 (7633): 1288–9.
7. www.bodieko.si/kaj-nohti-povedo-o-vasem-zdravju